Strukturisana referenca za logičke greške koje Fallacy Finder koristi.

Tretira neki ishod kao dokaz određenog uzroka, iako isti ishod može proisteći i iz drugih uzroka.

Poricanje antecedensa

Pretpostavlja da, ako je neki uslov odsutan, i ishod mora biti odsutan, iako ishod može nastati i na druge načine.

Greška četiri pojma

Koristi silogizam sa četiri pojma umesto tri, često zato što ključni pojam menja značenje.

Nedopušteni veći pojam

Izvodi silogistički zaključak koji veći pojam raspodeljuje šire nego što premise dozvoljavaju.

Nedopušteni manji pojam

Izvodi silogistički zaključak koji manji pojam raspodeljuje šire nego što premise dozvoljavaju.

Propozicione greške

Širi naziv za nevažeće poteze u propozicionoj logici gde zaključak ne sledi valjano iz premisa.

Greške kvantifikacije

Pogrešno koristi reči poput svi, neki ili nijedan, tako da zaključak ide dalje od onoga što premise podržavaju.

Silogističke greške

Koristi neispravan silogizam ili odnos među kategorijama, pa zaključak ne sledi logički.

Neraspodeljeni srednji pojam

Koristi zajednički srednji pojam u silogizmu bez pravilnog povezivanja kategorija, pa zaključak ne sledi.

Grupa 2

Neformalne greške

Ove greške se oslanjaju na slabu potporu, obmanjujuće uokviravanje, loše dokaze ili retoričke prečice.

Ad hominem

Napada osobu koja iznosi argument umesto da se bavi samim argumentom.

Dvosmislenost

Oslanja se na nejasno ili klizavo formulisanje koje se može razumeti na više načina.

Anegdotalna greška

Koristi ličnu priču ili izdvojen primer kao da je dovoljan da dokaže široku tvrdnju.

Pozivanje na autoritet

Tretira tvrdnju kao istinitu uglavnom zato što ju je izgovorila autoritativna figura ili stručnjak, bez dovoljno potkrepljujućih dokaza.

Pozivanje na posledice

Tretira poželjne ili nepoželjne posledice kao dokaz da je sama tvrdnja istinita ili neistinita.

Pozivanje na emocije

Gura publiku ka zaključku izazivanjem emocija umesto davanjem čvrstih razloga.

Pozivanje na strah

Oslanja se na strah ili uzbunu da bi navela na prihvatanje tvrdnje umesto da je potkrepi valjanim rezonovanjem.

Pozivanje na silu

Koristi pretnje, prinudu ili mogućnost kazne umesto stvarnih razloga.

Pozivanje na neznanje

Tvrdi da je nešto istinito ili neistinito samo zato što nije dokazano suprotno.

Pozivanje na prirodu

Pretpostavlja da je nešto dobro, ispravno ili bezbednije samo zato što se naziva prirodnim.

Pozivanje na sažaljenje

Tretira saosećanje ili samilost kao da su dokaz da je neka tvrdnja istinita ili opravdana.

Pozivanje na verovatnoću

Pretpostavlja da će se nešto dogoditi samo zato što bi moglo da se dogodi ili deluje verovatno.

Pozivanje na podsmeh

Ismeva neki stav kako bi delovao lažno umesto da ga zaista pobije.

Pozivanje na tradiciju

Tvrdi da je nešto ispravno ili poželjno uglavnom zato što se tako dugo radilo.

Argument ponavljanjem

Ponavlja tvrdnju toliko često da se samo ponavljanje koristi da bi delovala istinito.

Argumentum ad populum

Tretira popularnost ili javno odobravanje kao dokaz da je neka tvrdnja istinita.

Greška lošeg razloga

Nudi razloge koji zapravo ne opravdavaju zaključak koji se iznosi.

Pridruživanje većini

Podstiče prihvatanje tvrdnje zato što je navodno već prihvata mnogo ljudi.

Pretpostavljanje zaključka

Ugrađuje zaključak u premisu, pa argument pretpostavlja ono što tek treba da dokaže.

Teret dokazivanja

Prebacuje odgovornost za dokazivanje tvrdnje na druge umesto da je neposredno potkrepi.

Selektivno biranje dokaza

Bira samo one dokaze koji podržavaju zaključak, dok zanemaruje relevantne dokaze koji ukazuju na suprotno.

Kružno rezonovanje

Ponavlja zaključak drugim rečima umesto da pruži nezavisnu potporu za njega.

Greška kompozicije

Pretpostavlja da ono što važi za delove mora važiti i za celinu.

Greška kontinuiteta

Tvrdi da je neka razlika besmislena samo zato što je granica između slučajeva postepena ili nejasna.

Greška podele

Pretpostavlja da ono što važi za celinu mora važiti i za svaki njen deo.

Ekvivokacija

Menja značenje ključne reči ili fraze usred argumenta.

Etimološka greška

Pretpostavlja da je sadašnje značenje reči ili istinitost tvrdnje određena njenim istorijskim poreklom.

Greška o grešci

Pretpostavlja da neka tvrdnja mora biti lažna samo zato što je argument za nju bio slab ili pogrešan.

Greška kompozicije i podele

Nepravilno prenosi neko svojstvo sa delova na celinu ili sa celine na delove.

Greška citiranja van konteksta

Izvlači reči iz njihovog okruženja tako da deluju kao da znače nešto drugo.

Lažna analogija

Tretira dve stvari kao sličnije nego što zaista jesu, koristeći slabo poređenje da bi podržala zaključak.

Pogrešna atribucija

Pripisuje izjavu, motiv, izvor ili uzrok pogrešnoj osobi ili pogrešnom faktoru.

Pogrešan uzrok

Tretira dve stvari kao uzročno povezane bez dovoljno dokaza da je jedna zaista uzrokovala drugu.

Pogrešan uzrok i pogrešna atribucija

Tretira dve stvari kao uzročno povezane, ili pripisuje zaslugu ili krivicu, bez dovoljno dokaza.

Lažna dilema

Uokviruje situaciju kao da postoje samo dve mogućnosti, iako ih ima više.

Lažna ekvivalencija

Tretira dve stvari kao moralno, logički ili praktično ekvivalentne iako su razlike važne.

Pogrešna generalizacija

Izvodi široko pravilo ili zaključak iz premalo, preusko odabranih ili nereprezentativnih dokaza.

Greška skrivene namere

Pretpostavlja skrivenu nameru, tajnu koordinaciju ili namerni plan bez dovoljnih dokaza.

Kockarska greška

Pretpostavlja da prethodni nasumični ishodi čine drugačiji budući ishod verovatnijim, iako su događaji nezavisni.

Genetska greška

Sudi o tvrdnji prema tome odakle potiče, a ne prema kvalitetu same tvrdnje.

Krivica po povezanosti

Odbacuje osobu ili tvrdnju povezivanjem sa nekim ili nečim nepoželjnim umesto da se bavi samim rezonovanjem.

Preuranjena generalizacija

Preskače sa malog ili nereprezentativnog uzorka na širok zaključak.

Ignoratio elenchi

Izlaže razloge koji mogu zvučati relevantno, ali zapravo ne odgovaraju na spornu tačku.

Nepotpuno poređenje

Pravi poređenje bez navođenja sa čim se nešto poredi ili po kom standardu.

Prenaduvavanje sukoba

Prikazuje neslaganje kao dramatičan sukob iako stvarni jaz može biti manji ili nijansiraniji.

Logika kotla

Koristi međusobno nedosledne odbrane odjednom, nadajući se da će neka od njih uspeti.

Sugestivno pitanje

Postavlja pitanje koje krišom unosi nedokazanu pretpostavku.

Greška sredine

Pretpostavlja da kompromisna pozicija mora biti tačna samo zato što se nalazi između dve krajnosti.

Motte and Bailey

Povlači se na sigurniju i lakšu tvrdnju kada je izazvana, a zatim se vraća jačoj i kontroverznijoj tvrdnji kada pritisak prođe.

Pomeranje stativa

Menja standard dokazivanja ili uspeha nakon što je prvobitni standard već ispunjen.

Nirvana greška

Odbacuje realističnu opciju zato što nije savršena, poredeći je nepravedno sa idealizovanom alternativom.

Nijedan pravi Škot

Štiti opštu tvrdnju tako što redefiniše grupu kad god se pojavi protivprimer.

Lična neverica

Tretira nešto kao lažno samo zato što deluje teško zamislivo, razumljivo ili uverljivo.

Trovanje bunara

Unapred diskredituje neku osobu kako bi sve što kaže bilo odbačeno pre nego što se uopšte razmotri.

Post hoc

Pretpostavlja da je, zato što se jedna stvar dogodila posle druge, prva morala da uzrokuje drugu.

Dokaz opširnošću

Koristi bujicu reči, složenost ili detalje da stvori utisak dokaza bez stvarnog dokazivanja poente.

Dokazivanje previše

Koristi rezonovanje koje bi, kada bi bilo prihvaćeno, opravdalo mnogo više nego što govornik verovatno namerava.

Crvena haringa

Uvodi skretanje pažnje koje odvlači fokus sa glavnog pitanja.

Reifikacija

Tretira apstraktnu ideju ili oznaku kao da je konkretna stvar sa nezavisnim postojanjem.

Retroaktivni determinizam

Gleda unazad na prošle događaje kao da je ishod od početka bio neizbežan.

Sačmasto argumentovanje

Izbacuje mnogo slabih tačaka odjednom tako da postaje teško odgovoriti na svaku pojedinačno.

Klizava padina

Tvrdi da će relativno mali prvi korak neizbežno pokrenuti lanac krajnjih posledica.

Posebno izuzimanje

Selektivno primenjuje standarde i pravi izuzetak kada pravilo postane nezgodno.

Slamnati čovek

Pogrešno predstavlja suprotno stanovište kako bi ga bilo lakše odbaciti.

Greška potonulog troška

Nastavlja da brani ili održava nešto uglavnom zato što je u to već uloženo vreme, novac ili trud.

Teksaški strelac

Selektivno izdvaja obrazac ili grupu nakon činjenice dok zanemaruje širu celinu dokaza.

Tu quoque